Mala Tajna - Veliko Blago

Novi Dan Nova Nafaka


30.12.2016.

O Staroj Godini i Novim Željama

U proslu subotu sam bila 'asistent' prijateljici koja je pravila manju zabavu za svoje prijatelje. Pomogla sam joj da dovrsi veceru, postavi stol, poreda slatkise na pladnjeve. Iskupilo se nas 15 i bude nam fino sve dok se ona nije digla da nazdravi i zatrazi da svi redom kazemo sta bi pozeljeli u 2017-toj.

Nijh šestero ispred mene (svi) pozeljese "samo više para" a kad je dosao red na mene ja, vječna izbjeglica, izrecitovah kao naručena "ja želim zadovoljstvo i okrilje toplog doma onima koji to nemaju, te mir za one koji trenutno žive pod nebom punim granata." U sobi svi odjednom zadobiše izgled pokislih miševa. Kad je dosao red na žensku poslje mene, da i ona nesto pametno progovori, ona mene pogleda "ja sam takodje htjela reci da zelim vise para u 2017-toj ali mi je sad nezgodno reci nesto tako nakon tvoje izjave."

"Je li to bio neki fuck you za sviju nas? Ko nebi pozelio vise para osim onoga koji ih vec ima." Ja se pocela braniti "Najmanje cega imam na pretek su pare. Ali bogatstvo nije u parama. Uostalom, jel' iko od vas uopste gleda TV? Narod nema cime djecu da nahrani a mi diskutujemo hoce li Kim ostaviti Kanye-a."

Jedan momak povika da se pojaca muzika, vidi da sam spustila viljušku, znači-- vrag odnio šalu, pa se svi vratismo gozbi i nekoj laganijoj pričici ála udri brigu na veselje. A majka rahmetli bi još rekla jebe se Husi što je Hase bez gaća.

Preko ramena me taj isti momak upita "hej, stvarno- sta zeliz u Novoj Godini?"

Želim jedne specifične cipele, kazem mu. I želim da imam šešir koji će mi stajati ko saliven a ne ko piletu sise kao sto mi kape uglavnom stoje. Glavara, rekla bi mater, i ja bih se složila sa tom konstatacijom.

"Pa što nisi -to- rekla?"

Bezecovala sam ove cipele negdje na Pinterestu i nakon dugog razmatranja shvatila sam da ima više šanse da ja odem u Beograd lično po njih nego da se ostvari moja originalna želja za mir. Shame on me; c c c.

http://www.abo-shoes.com

17.06.2016.

O Putovanju: Turkish Air Da Nositi Dva Kofera Pa Gledaj Da Ih Napuniš Smokijem

Pita me mater "A šta da ti donesem iz BiH kad budem dolazila?" Velim joj "Mama, baš ništa."

"Ništa?"

"Ni-šta!"

"A smoki? Paštete? Čokolade? Hoćeš labello? Da ti kupim u svim varijantama koje imaju? Jeste mušterije za domaći pekmez ili mozda sir? Imam divan kompot od dunja-znam koliko ljubiš dunje. Grah-neprskan? Lepinje od Destana? Domaći omač?"

"Ne, hvala."

Mama sva u čudu "Ovo se još nikad nije desilo."

"E, znaš šta mi treba! Konjska mast za reumu i mehlem za dječiju guzu i to onaj pijačni. The real stuff."

Dok čekam razne maščobe odoh da provjerim da li i dalje imam puls. A možda sam dostigla toliki nivo samokontrole kad sam mogla reći NE smokiju.

Me: 1

Smoki: 0

05.06.2016.

O Tijesnoj Kući i Bijesnoj Čeljadi

Nikad nisam zakukala zato što imam malu (i nefunkcionalnu) kuhinju. Danas sam plakala zbog te male kuhinje. O sudbino, o živote zašto nisi dala malu kuhinju Radovanu Karadžiću. Seriously, why didn't you?

16.01.2015.

Oj Kozaro, Oj Kozaro, moja gusta šumo:

Tetka Rifka je bila udata u najljepse selo pokraj Prijedora- Ćela. Ćela se stopila sa Kozarom zbog silnih snjegova I vjetrova koji bi bjesomucno urlali sa nje po citavu zimu. Do Ćela je bilvaktile vodio jedan masinski most kojeg se dobro sjecam jer me otac rahmetli preko njega hejbet puta prenio kad mi noge iznemognu hodati. Nikad nije rekao ne ili ne mogu vec bi me pokupio u naramak I tako sve do Rifkine kuce.

Zima u Potkozarju bude tolika da puca srce dok nos pomolis napolje ali se narod I dalje obilazio I sijelijo po kucama grijuci se uz Smederevac. Zimi bi tetka sermiju rano namirila I spremila se da doceka goste ili da ode u goste. Tu sam prvi put otisla kod hodze koji je [tada] imao dvije zene I ogromni nagizdani kavez za papagaje sa pocasnim mjestom u dnevnoj sobi. Mozete zamisliti sta je meni od ovo dvoje [tada] bilo zanimljivije. Taj je hodza poznat, I ostao, po tome da ga se I sam sejtan boji pa sta je kome trebalo da se ‘sredi’ njemu se obracalo. Vazda kazem da bi bilo interesantno procitati njegovu biografiju. Izmedju tetkine I komsijske kuce bila je ziva ograda od ribizle duz citavog dvorista. Iako je zivicu originalno posadio komsija, svi su je brali kad dospije za berbu. Zbog ove ribizle sam voljela otici kod komsije jer se obavezno sluzio ili sok ili slatko od iste. Sjecam se da se u dnevnoj sobi kod komsija nalazio jedan ogroman sto I cetiri jednako ogromne stolice tapacirane u zelenom plisu. Ja sam voljela sjesti na te ogromne stolice jer mi se cinilo da sam vise vazna kad se posadim na jednu od njih.

Jednog julskog dana, a sjecam se tacno jer je bilo dan-dva pred moj rodjendan, tetka I ja smo se nasle kod ovih istih komsija na kafi. Taj dan sam uspjela napraviti gareta za deset dobrih ljudi. Iscupala sam im telefon iz zida—nema svrhe objasnjavati kako I zasto. Vjerujte mi. Takodjer sam zaglavila nogu u jednu od tih stolica dok su tetka I komsinica kahvenisale. Da sam zaglavila nogu u sipke od stolice sam tek shvatila kad je tetka rekla “Hajmo kuci”. Leden me znoj oblio, matere mi, I sve je u meni na trenutak zakazalo. Naravno da nikom nisam rekla za telefon, to su I onako saznali ubrzo nakon sto smo otisli kuci a kad vas od komsija dijeli samo zivica od ribizle nije im bio veliki zahmet doci da upitaju da nisam slucajno ja krivac za telefon. Shvatite da su imali telefon na tipke I da sam pomahnitala igrajuci se sa njim. Ipak su to bile '80 kada je telefon na tipke dolazio kao bonus u kutiji od faksa i za mene je to bio vrhunac ljudske inteligencije. Naravno da sam poricala moju krivicu kao sto je hudnjak Juda porekao Isusa ali ne lezi vraze, ko jos vjeruje curetini kojoj se noga zaglavi u stolicu. A nije pomoglo ni to sto sam komsinicu, u vise navrata, pitala da li je njihov telefon dosao uz kutiju faksa. Sve je to bilo popraceno uz Rifkino tobe jarabi, tobe estakvirula.

Helem nejse, danas mi se noga zaglavila u stolicu jer jos nikad nisam naucila da je ne treba gurati tamo gdje joj nije mjesto. Leden me znoj oblio, Isusa mi.

Stariji postovi

Mala Tajna -  Veliko Blago
<< 12/2016 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Old Age Musings:
"Alen Islamovic je Hemingvej!" mamina konstatacija o danasnjim stihoklepcima u poredjenju sa Islamovicem.


Posjetim:

Sevdah za Dusu
Mam x 2
Mama x 2
Mami x 2
Mamija x 2

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
101114

Powered by Blogger.ba